Туризам је кључ ка развоју светске економије, односно - Туризам, то су послови, инфраструктура и развој. Ове дефиниције туризма од стране Светске Туристичке Организације (WТО) на најбољи начин осликавају значај и промене које ова привредна делатност (укупно четврта по економском значају!) уноси у светску економију.

Туризам, дакле, има велики, али и растући значај за глобалну економију, а нарочито за економије држава у развоју. То је разлог да зашто се овој делатности посвећује велика пажња и у развој туризма улажу знатна средства. Ова специфична грана привреде је покретач развоја других привредних делатности, нарочито инфраструктуре и пољопривреде. Важна карактеристика туризма, у светлу актуелне економске кризе је његов потенцијал да буде покретач опоравка економије и повећања запослености становништва.

Туризму се генерално придаје све већи значај, али и очекивања туриста су све већа, као и њихова жеља за специфичним доживљајима. Управо ту се огледа посебна улога манифестација у савременом туризму. Манифестације су интегрални део туризма, али и нераскидиви део људске цивилизације од њеног настанка. Дакле, манифестације су глобални феномен који све више добија на значају кроз индустрију догађаја.

Термин манифестација потиче од латинске речи манифестаре која значи – објавити, јавно наступати у сврху заједничког изражавања припадања једном циљу. Савремено значење речи манифестација је карневал, фестивал, смотра, свечаност и друго, а може се користити и термин – организовани догађај. Најпознатије манифестације су управо карневали (од израза: carne vale=збогом месо), а кључне особине су изједначавање свих људи (без обзира на статус) и препуштање уживању у веселој атмосфери. Најпознатији карневали су они у Рио де Жанеиру и Венецији.

Организовани догађаји могу бити и покретачи развoја туризма одређене државе/регије будући да су оне све важнији чинилац при доношењу одлуке о путовању. То проистиче из афинитета модерних туриста који желе да посете нове дестинације и кроз манифестације упознају недовољно познате културе, забаве се и стекну нова искуства. Једна од основних карактеристика манифестације је да остају запамћене као јединствени доживљаји за све њихове посетиоце.

Потенцијали Србије у области туризма су веома значајни. То се нарочито односи на могућност креирања туристичких понуда припремљених за различите категорије туриста и прилагођених актуелним светским трендовима у туризму.

Предности наше земље огледају се у следећем низу параметара:

Манифестације пружају велике могућности за привлачење туриста (домаћих и страних) и привредне ефекте њиховог доласка који се садрже у броју посетилаца, броју ноћења, кориштеним услугама, потрошњи, итд. По истраживању Туристичке организације Србије (ТОС), манифестације су прве на листи туристичких мотива за долазак страних туриста у нашу земљу. То је разлог да манифестациони туризам буде истакнут у ’’Стратегији развоја туризма Србије’’ као веома значајан сегмент развоја туризма у Србији, али и као компаративна предност домаћег туризма.

Манифестације су истовремено нераскидиви део традиције нашег народа, али и моћно средство да се заинтересују туристи за посету организованим догађајима. Годишње их се у Србији одржи изузетно велики број - чак око 1000! У односу на број становника смо сигурно међу првима у свету, те се намеће слоган – СРБИЈА ЗЕМЉА МАНИФЕСТАЦИЈА.

Табела манифестација

Међутим, иако манифестације представљају најзначајнији туристички ресурс Србије, оне нису искоришћене у довољној мери, нити се њиховој организацији и промоцији посвећује довољна пажња. И поред тога, потенцијали, али и резултати српских манифестација су изузетно велики. Наиме, Србија је једина европска земља која је у 2009.години остварила већи број долазака иностраних туриста у односу на претходну годину (око 2%). Разлог томе су управо манифестације - Универзијада, али и традиционални годишњи фестивали – Гуча, EXIT и Београдски фестивал пива који су у 2009.години привукли око милион ипо посетилаца, од чега око 10% из иностранства. Тај број се сигурно може увећати, а тиме и приходи од туризма.

Уз најпознатије, постоји још двадесетак манифестација значајног потенцијала (у националним оквирима), које својим разноврсним садржајима привлаче велики број посетилаца. Примера ради, манифестације као што су ’’Косидба на Рајцу’’, ’’Хомољски мотиви’’ и ’’Љубичевске коњичке игре’’ посети по око 50.000 људи. Веома су популарне и регате које се одржавају на готово свим речним токовима у Србији, а најпознатије су ’’Дринска Регата’’ и ‘’Весели спуст’’ са укупно око 30.000 сплавара.

Фестивали хране и пића су незаобилазне српске манифестације који се такође одржавају широм земље. ’’Грожђенбал’’ у Вршцу има чак око 150.000 посетилаца, а веома су посећени и други фестивали вина који се одржавају у Сремским Карловцима, Тополи и другим местима. Гастро фестивали увек привлаче велику пажњу, најбољи пример за то је ’’Лесковачка Роштиљијада’’ са око 150.000 посетилаца у 2009.год. Уз светковину роштиља, веома су атрактивне и бројне друге ’’ијаде’’, као што су Сланинијада, Пршутијада, Кобасицијада и бројне друге које посети и до десетак хиљада људи дневно. Будући да је храна (пољопривреда и прехрамбена индустрија) ресурс Србије од навећег значаја, а да је гастрономија један од незаобилазних утисака сваког туристе, организацију ових манифестација треба подићи на виши ниво.

Као што постоје велике разлике по питању посећености манифестација, оне се разликују и по периоду оснивања. У Србији постоји велики број манифестација са дугом традицијом, где би смо истакли ’’Вуков сабор’’ у Тршићу који је први пут одржан 1933.године и ’’Драгачевски сабор трубача’’ (1961). Од средине 60-их година прошлог века забележено је значајно повећање броја домаћих манифестација. Организовани догађаји различитих врста су покретани широм Србије, међутим тај тренд је успорен у последњој деценији ХХ века. После затишја, већ од 2000.год. настају нове манифестације које су већ постале веома значајне. Између осталих, издвајамо: ’’EXIT фестивал’’ (2000), ’’Врњачки карневал’’ (2002), ’’Belgrade Beer Fest’’ (2003) и фестивал ’’Кустендорф’’ (2008).

Економски аспект манифестација је од изузетног значаја, а може бити пресудан за њихово одржавање. Фестивали могу да буду генератори прихода који се не огледа само кроз зараду (туристичке) привреде, већ и грађана који пружају различите услуге у току трајања манифестације.

Организатори Драгачевског и EXIT фестивала су објавили да су у 2009.години остварили зараду од по око 2 милиона евра. Осим тога, ова два фестивала имају око 15 милиона одредница на интернету за што је показатељ њихове велике популарности и значаја за промоцију домаћег туризма.

Процена је да се од страних туриста десетоструко враћа сваки динар уложен у манифестације! То је значајан податак за економску одрживост (и потенцијал), манифестација поготово у условима светске економске кризе.

Такође, постоји и нефинансијска добит која се огледа у позитивним импресијама туриста. Сваки туриста подели своје утиске са још десетак људи из свог окружења (и далеко више путем интернета). Дакле, можемо рећи да милиони људи сваке године сазнају нешто о Србији и њеној туристичкој понуди, што чини нову, велику базу потенцијалних туриста...под условом да су утисци посетилаца били позитивни, разуме се.

Неки српски фестивали су већ изузетно познати и популарни у свету и нема разлога да се тај тренд не настави. Да би још већи број манифестација постао светски познат, задатак је домаћих туристичких посленика да подижу стандарде организације и промовишу атрактивне манифестације кроз план и дефинисану стратегију маркетиншких активности. Српску манифестациону понуду карактерише велика разноврсност и постоје значајни потенцијали за развој различитих врста организованих догађаја, пре свега спортских, затим манифестација посвећених храни и пићу, али и етно фестивала који су изврсна прилика за промоцију културних специфичности различитих делова наше земље.

Да би се ове могућности оствариле, пресудно је препознати и ставити у функцију богато национално наслеђе, као и природне, људске и организационе потенцијале, које их чине веома атрактивним за различите категорије туриста, како домаћих, тако и иностраних. Потребно је дефинисати профил циљних група туриста за различите врсте манифестација и одредити најбоље канале комуникације са њима, као и одржавати и повећати интензитет информисања о специфичним фестивалским догађајима у Србији.

Кроз фокусиран маркетинг и комбиновање локалних специфичности са интезивним, модерно и динамично организованим дешавањима, уз стратешку подршку државе и дугорочно планирање могу се постићи ефекти изузетног значаја и светска препознатљивост Србије као земље гостопримства, фестивала, хедонизма, те богате историје и традиције.

Манифестације су уз, пословни (MICE) туризам, City Break и кружна путовања (Touring) од ресорног министарства сврстане у категорију производа са најбољим приликама за пласман на тржиште. Дакле, манифестације су интегрални део српског туристичког производа (укупна искуства туриста у дестинацији/држави), односно сегмент туризма који уз најмања улагања даје најбоље резултате и ''доводи'' туристе у нашу земљу.

Србији је потребан стратешки приступ манифестацијама, будући да развој специфичних туристичких понуда може значајно допринети развоју наше земље, смањи трговински дефицит, повећа запосленост, побољша имиџ државе и подстакне значајне инвестиције. Не мање важан податак је да би смо на овај начин богато културно наслеђе Србије ставили у функцију и презентовали га светској, али и својој јавности.

Dipl.ecc. Урош Делић

Mастер туризма и угоститељства

Пројект менаџер удружења ‘’Моја Србија’’

Сарадник часописа ''Caffe&Bar''

Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели