Зима се обично проводи на некој од планина, а за оне којима није до скијања, а јесте до бар краћег одмора бање су припремиле различите викенд програме

Када се каже зима, обично се помисли на неку планину и скијање. Они који имају новца тако најчешће и проводе зимски одмор. Скијаши на Копаонику, док су онима којима је и санкање довољно узбудљиво добри и Златибор, Тара, Дивчибаре...Мимо планина, Србија нема много тога да понуди током зиме. Може се отићи у понеку бању, на село или салаш, али само накратко, на два или три дана, јер би на дуже било досадно. Поразно је за домаћи туризам што све више људи одлази зими у словеначке бање, али како и не би кад их тамо чекају сауне, затворени базени с тобоганима, таласима, разни велнес-програми и потпуно су одвојени од оних који су дошли на рехабилитацију. Већина овдашњих бања и даље служи углавном за лечење, а у малој мери туризму. Таквим концептом тешко да могу да привуку на викенд и старије, а камоли млађе, који заправо у највећем броју и одлазе на краће одморе.

Сваком госту три дана доста

О свим тим недостацима за Ekonom:east говори и Љиљана Черовић из Туристичке организације Србије, али каже да постоје бање, попут Кањиже, Рибарске или Врњачке, које се труде да осмисле програме макар за боравак викендом. Бања Кањижа, на пример, има осмишљене дводневне и тродневне аранжмане с велнес-програмом, у који су укључене разне масаже попут термо-арома терапије, аyурвердска масажа, рефлексне масаже стопала и коришћење ђакузија с термалном водом, сауне, базена. У Рибарској бањи се пак у фебруару организује хајка на вукове, у којој учествује неколико стотина људи.

„Бање и села Србије јесу интересантни, посебно за продужен или ’обичан’ викенд. Села су добра и за старије који долазе са унуцима, а живе у граду. За дуже боравке примат, ипак, имају зимски центри“, каже она. Проблем је што, како каже, људи немају новац нити навику да одлазе на кратке одморе, али се то полако мења. Запослени тридесетогодишњаци све чеће практикују викенд-туризам.

Боравак у Кладову, обилазак Ђердапске клисуре, Брзе Паланке, Лепенског вира, одмор на салашу или Палићу препоручује Горан Петковић, секретар за туризам. И он је, међутим, сагласан да је три дана у тим местима сасвим довољно.

„Села у околини планина су веома посећена, тако да сеоски туризма не замире у потпуности зими. Зима у Војводини је посебан доживљај, на Палићу или салашу уз тамбураше или уз ватру. У ванпланинским центрима могу се провести три испуњена дана“, каже он.

Понуда ће додуше у свим годишњим добима бити обогаћена ускоро и винским турама. Тренутно се, каже Петковић, припремају карте, сигнализација. „Постоје веома интересантни садржаји пошто подруми пића отварају угоститељске објекте, па охрабрујемо и друге људе да понуде смештај“, каже он и додаје да су људи недовољно информисани о томе куда могу да оду зими мимо Копаоника и Златибора.

Коп, па све остало

Мањак пара и то што у култури овдашњих људи није да одлазе на продужене викенде, ипак, осим планинских центара и евентуално села у њиховој близини у која се одлази због јефтинијег смештаја, тешко да ће се још неко овајдити од предстојеће зимске сезоне. Да нису понудили разне промотивне акције, посебно они на Копаонику, остали би и туристички посленици на планинама сасвим сигурно „кратких рукава“ и ове године, као и прошле. Овако постоји могућност да се реализују планови хотелијера који рачунају да ће бити више гостију него лани.

Продаја у MK Mountain Resortu, који је власник и највише „кревета“ у једином правом ски-центру у земљи, Копаонику, већа је 30 одсто него прошле године, а планови су да број туриста буде 40 одсто већи него лане, каже Никола Аврам, директор тог туристичког комплекса. Те резултате требало би да постигну захваљујући посебним пакетима и снижењима.

Страни стручњаци истичу да за сада Србија заиста нема мимо Копаоника шта да понуди туристима зими. Вили Митова, генерална директорка регионалног представништва немачког туроператора Dertour и власница агенције Travel House, каже да се том центру треба и посветити јер су европска зимска одредишта, са сличним ценама, далеко развијенија. Ако се упореде дужина стаза, њихова разноврсност, ски-лифтови, жичаре на Копаонику са ски-центрима, на пример, у регији Салцбург у Аустрији, који и нису највећи, видеће се да су капацитети у Србији мањи, а квалитет хотела просечан, каже она за Ekonom:east.

Због тога се више треба усмерити, према њеном мишљењу, на привлачење туриста из региона. „Тешко ћете убедити Аустријанца да дође на скијање на Копаоник, али већ Бугарину то може да звучи веома примамљиво. А локални посетилац радо ће доћи на салаш или провести викенд на Фрушкој гори, наравно под условом да се нуди адекватан смештај“, објашњава она.

То не значи, како истиче, да Копаоник не може да се продаје ван региона по објективним ценама. „То што је та планина једина понуда, не значи и да она по својој цени може или треба да буде ексклузивна“, каже Вили Митова.

Нису само укидање виза и беспарица били разлози дебакла прошлогодишње сезоне, већ „папрене“ цене. Зато је Горан Петковић апеловао ове године на туристичке посленике да се уразуме што су делимично, како каже, и учинили.

„Мислим да ће ова зимска сезона бити боља него прошла. Хотелијери су ме делимично послушали и снизили цене. Добро је што су почели да раде са агенцијама“, каже он.

Пише: Весна Лапчић, новинар магазина Ekonom:east